Ово су само неке од рецензија које осликавају ову књигу:

Оливера Нинчић

Београд, 02.12. 2018

Већ приказом прве фотографије насталом на Факултету примењених уметности, Ружа Златановић аутор текста Ручни радови некад и сад, подсећа нас на своје богато професионално искуство стицано школовањем и радом у текстилној индустрији, на Факултету примењених уметности у Београду као и организовањем великог броја курсева и радионица за ручно ткање. Жеља да полазници радионица ручног рада у текстилним материјалима добију квалитететне информације које ће им користити у самосталном стваралаштву, резултирала је приручником, првенствено намењеним онима који тек почињу прве кораке у ткању, али и познаваоцима са већ стеченим знањем и искуством.

У осам поглавља представила је основе ткања на нитном разбоју и технике ручног рада. Текст прате примери практичног извођења, фотографије текстилних предмета етнографског порекла и ткачке шеме основних преплетаја. Уз штампани део текста одвојен је простор за белешке.
Уводни део је кратко подсећање на основне текстилне производе традиционалне културе у Србији, као што су прекривачи и ћилими израђени од вуне, различити одевни или предмети текстилног покућства од лана, конопље, памука или свиле. Од разбоја је издвојила оне са подношкама и хоризонтално постављеном основом и разбоје за ћилиме са вертикалном основом.

Сировине обухватају природна влакна и основне карактеристике битне за ткање и ручни рад. Дат је преглед тканина по трговачким називима са кратким описом и основном наменом. Информације су допуњене практичним саветима из домаћинства о одржавању раз
личитих текстилних материјала.

Већа пажња поклоњена је разбојима као основном средству за ткачко изражавање и стварање тканина. Издвојени су главни дело ви разбоја тако да љубитељи ткања могу сами да се упуте у њихове функције. Сам технолошки процес описан је по редоследу радних операција са практичним коментарима за лакше сналажење по четника. На фотографијама одговарајуће фазе препознаје се свака поједина ситуација током практичног рада.

Опис основних преплетаја прати графички приказ по принципу ткачке шеме, што омогућава да се нови ткачи уведу у основне пој мове пројектовања тканине. Посебно су издвојене народне технике ручног ткања са кратким описом начина рада и њиховом применом.

Ручни рад као што су вез, кукичање или плетење, који се изводе помоћу ситног алата, допуњен је визуелним примерима најчешће коришћених техника и бодова.

Посебно поглавље су различити савети који могу да олакшају рад или побољшају готов производ. Односе се на избор и примену раз личитих сировина код ручног рада или проблеме који најчешће на стају током ткања.

На крају, изнет је план рада у радионицама ручног текстилног рада, које су намењене почетницима. Подељени су по техникама израде на курсеве ткања, кукичања и плетења, по нивоима обуке, вештине и знања.

Овако замишљен текст о текстилним ручним радовима чини збир основних информација које почетници током обуке могу да сав ладају. Сама природа креативних радоница, где се полазници раз личитог нивоа познавања текстилних материјала, интересовања и мотива за рад сусрећу са великим бројем података, навела је аутора Ружу Златановић да кроз „градиво“ прође на што концизнији, јед ноставан начин, али систематично и свима лако разумљиво. Аутор уочава да је појава мањих такозваних „хоби“ разбоја код нас, као и у другим деловима Европе, допринела схватању ткања као рекреатив ног рада и омогућила креативно изражавање различитих катего рија женске, првенствено градске популације. Потребе полазника да стечене вештине и креативност од хобија претворе у економску вредност, подстакле су је да информације прошири различитим корисним саветима и детаљима, што може да учини само неко ко има дугогодишње искуство у преношењу практичних знања и вештина. Свесна да постоји обиље информација које се могу наћи у електронским медијима и на интернету, ауторка нам нуди могућност да проверимо њихову валидност, а сама бира оне које су по њеном искуству најпотребније и најчешће се користе у самосталном раду.

Све презентоване информације имају свој епилог у плану и програму курсева креативних радионица. Замишљене су да заинтересоване полазнике упознају са процесом који почиње од природних материјала до обликовања и реализације текстилних предмета, корак по корак, од технике до готовог производа. Објављивање програма није пука промотивност. Само особа са дугим стажом организовања различитих обука зна да сваки од ових сегмената може на особене начине да обради и прикаже. Оставља јавности добру основу за будући развој идеја о врстама и облику креативних радионица и њиховој надоградњи. Посебна вредност су белешке – празни простор који је остављен поред текста, да га сваки полазник курса допуни и испуни својим запажањима и решењима. Тако ове „радне свеске“ постају јединствен производ, разликују се у зависности од дописивања учесника, носе њихова интересовања, недоумице, чак и кад празни редови нису испуњени.

Мада се курсеви односе на савремени тренутак и процес учења, насловом и упућивањем на традиционалне текстилне предмете, повезала је непрекидну нит стварања, од наших баба, прабаба и оних пре њих, до лепоте ткања, веза, хеклања и плетења садашњих и будућих ткаља, везиља и плетиља. Најважније је да Ружа има жељу да научи, оспособи и помогне у личном креативном раду и заједничком осећању радости и припадности текстилу.

Ана Аксентијевић Јелић

Београд, 25.01.2019.

Увреме када естетику текстила и одеће дефинишу „трендови про­мовисани на глобалном нивоу”, појављује се рукопис „Ручни ра­дови некад и сад”, ауторке Руже Златановић, као значајан теоријски допринос очувању традиционалног културног наслеђа кроз приказ конвенционалних техника везаних за процес настанка и декори­сања текстила. На темељу вишеслојног искуства стеченог кроз дуго­годишњи педагошки и ауторски рад, ауторка нас на себи својствен начин уводи у чаролију преплитања нити и стварања безвремен­ских текстилних форми.

Вођена мотивацијом и жељом да подстакне на нову индивидуал­ну креацију, она упознаје читаоце са богатим изворима нашег тра­диционалног естетског стваралаштва. Рукотворине жена и вештих терзија дају снажан одраз минулих времена, а како је текстил од свог настанка повезан са емотивним, тако се и у рукопису и на фо­тографијама јасно одсликавају емоције ствараоца, било да је реч о радовима саме ауторке или експонатима који припадају породич­ном наслеђу.

Истовремено, текст конципиран у осам тематски и логично по­везаних поглавља указује на сагласност естетике, технологије и функционалности, што обезбеђује квалитет ручно тканих текстил­них производа. Прикупљањем оригиналних радова, цртежа и фото­графија ауторка упознаје будуће ствараоце са свим фазама и при­падајућим активностима овог специфичног процеса. Кратак осврт начињен је на својства градивних елемената текстилних материјала – сировине и врсте тканина од природних влакана, док је посебан 13

нагласак на приказу разбоја, технолошком процесу ручног ткања и врстама преплетаја.

Наведени примери који прате текст пружају теоријска и практич­на знања, што доприноси бољем разумевању и приснијем контакту теорије и праксе, расветљавању процеса ручног ткања и „народних техника ручног рада”, као што су везење, кукичање и плетење. Са­гледавајући комплексан процес ручног обликовања текстилних форми, ауторка на крају указује на одговарајући избор предива пре­ма сировинском саставу, њихову дораду и могуће препреке током ткања. Свако поглавље може бити целина за себе, тако да остављен празан простор иза сваког поглавља може користити читаоцу за за­писе, питања, сугестије, илустрације и сопствене закључке.

Значајан део приручника чине оригиналне фотографије, које од­ликује суптилан приказ структуралне орнаментике, колористичка усклађеност и осећање пријатности код читаоца; оне у исто време представљају извесну смерницу за будуће ствараоце од којих се очекује да овим медијумима прилазе са посебним сензибилите­том. Упоредо са најновијим технолошким стремљењима у креирању тканина и одеће, ауторку као почетни извор инспирације и даље подстиче духовно и материјално наслеђе региона. Интегришући утицај искуства и сопствену инвентивност у креативни приступ обликовања текстила, она настоји да кроз предложене различите видове обуке полазницима пренесе мноштво различитих техника извођења, које их могу подстаћи на осмишљавање нових начина формирања тканина и одевних предмета.

На крају, не постоји магична формула која може заменити аку­мулирано искуство и стручност Руже Златановић при постизању деликатне равнотеже у тренуцима када се идеје дизајнера преводе на технички језик, и у крајњем – материјализују. О томе најбоље све­доче бројне генерације студената и професора потеклих са Факул­тета примењених уметности у Београду, међу којима је и потписник ових редова.